Mama, fališ mi.Prošlo je već sedam dana kako te nema više sa nama i mogu ti reći da nije istina da kako dani prolaze postaje lakše.Meni je evo, iz dana u dan sve teže prihvatiti to da tebe više nema.Sve mi u mislima da si u bolnici, da nisi otišla, da ćeš za par dana kući..ljudi dolaze kući, izjavljuju saucesce a meni eto sve prazno.Gubim se u svemu tome..
Ono što mi je najteže palo jeste to što sve zaboravljam.Zaboravljam tvoj miris i glas, tvoj lik i to me boli.Za nekoliko sati, idem na mezar da te obiđem, da vidim kako si, da popričamo.. jedva čekam mama.. poželjela sam te..
Dok slažem tvoje stvari, pakujem ih i razmišljam.. samo suze idu niz ovo tužno lice.Danima ne mogu da shvatim, da sam sad sama na ovom svijetu, da sam izgubila sve što sam imala..mama molim te vrati mi se..ne mogu sama.
